Dug znamenitoj ličnosti – dr Suzana Rajić, Milorad Stevović i Nikola Selaković, Foto: D. Gagričić)
Uz učešće tridesetak istraživača prošlosti, skup povodom 170 godina od rođenja Milana Obrenovića (1854 – 1901), prvog srpskog kralja posle Kosova, organuzuju Filozofski fakultet u Beogradu i Istraživačko -izdavački centar „Stari Vlah” iz Beograda, a pokrovitelj je Opština Nova Varoš.
Ističući da je poluvazalnoj kneževini Srbiji, posle dva srpsko – turska rata, na Berlinskom kongresu 1878. godine priznata samostalnost, a da je nakon četiri godine postala kraljevina, Selaković je podsetio i na zasluge kneza i kralja Milana u vreme Istočne krize, u sabiranju srpskog naroda i razvoju institucija države, unapređenju školskog i zdravstvenog sistema, izgradnji objekata… Posebno je naglasio doprinos u stvaranju vojske po ugledu na evropske zemlje, pa će njen moral i oružje doneti slobodu u ratovima 1912-1918. godine.
„Treba da sledimio put kralja Milana i mnoge lekcije naučimo iz njegovih državničkih aktivnosti i vremena u kome je na plećima. nosio teško breme. Pokrenuću i motivisaću pet okruga na jugu Srbije, koji su ugledali svetlost slobode za vreme njegove vladavine, da se oduže spomen-obeležjima zapostavljenom državniku. Kad završimo brzu prugu Beograd – Niš trebalo bi je imenovati po njemu, jer je izgrađena u njegovo doba”, rekao je, pored ostalog, Selaković.
Dr Suzana Rajić, šef katedre za noviju istoriju Filozofskog fakulteta i predsednik Organizacionog odbora naučnog skupa, predočila je da se kralju Milanu, istorijskoj ličnosti, treba ozbiljno posvetiti, uz timski rad i povratak istorijskim izvorima. Istorija, kako je rekla, sudi i učesnicima i istoričarima, a oni imaju moralnu odgovornost da isprave nepravde i sva ogrešenja o srpskog velikana, da daju sud o optužbama i osudama…Ne sme se, akcentovala je, zaboraviti vreme kad je „ovim prostorima teklo više krvi nego vode”, da u srpskim velikanima treba tražiti stožere na kojima ćemo graditi državu.
Naučni skup osvetljava značaj podizanja Srbije u rang kraljevine i stvaranje moderne vojske
„Sa 20 godina Milan Obrenović se suočio sa brojnim izazovima na državnom planu. Srbija je imala 1,3 miliona stanovnika, od čega je 94 odsto bilo nepismeno, zemlja je imala 32 đaka u višim gimnazijama, nije bilo ni jedne biblioteke, niti pruge. Ostavio je armiju đaka i učitelja, kilometre pruga, modernu vojsku, sa reformama unapređeno građansko-civilno društvo. U njegovo vreme ’Bože pravde’ postala je zvanična himna Kneževine Srbije i opstajala i pored pokušaja nekih da je menjaju”, naglasila je dr Rajić.
Predsednik IIC „Stari Vlah” Milorad Stevović izrazio je zahvalnost što se u Novoj Varoši održava skup posvećen ličnosti o kojoj nije dovoljno rečeno i što će zbornik radova doneti dragocenu građu.
Predsednik Opštine Branko Bjelić naglasio je da Stevović, pored pokretanja istraživačko – izdavačke delatnosti, daje novi energiju i duh u povratku kulturnih aktivnosti sa slepog koloseka. Rekao je i da su rekonstruisane zgrada Biblioteke i Doma kulture i da sledi obnova kuće Berberijana, podizanje spomenika arhimandritu Nićiforu Dučiću (komandantu Dobrovoljačkog kora u Javorskom ratu), te izgradnja Kulturnog centra, koji će okupiti kulturne institucije.
Naučni skup traje do subote, uz promociju četiri knjige o znamenitim ličnostima i događajima iz srpske istorije 19. veka, u Biblioteci „Jovan Tomić” od 18 sati u četvrtak i petak.
Zlatar info, D. Gagričić / GZS
Leave Your Comment