Close

Заштићена природна добра

  • Home
  • Заштићена природна добра

НАЦИОНАЛНИ ПАРК

Национални парк „Тара” основан је 1981. године ради очувања: крашког рељефа (увале и долине, понорнице и вртаче), тресаве и др.; најквалитетнијих шумских екосистема лишћарских, четинарских и мешовитих заједница, на Балкану и у Европи, изванредне структуре, квалитета и здравственог стања састојина; станишта и популације дивље флоре, са бројним врстама биљака од значаја на националном, регионалном и европском нивоу, а посебно Панчићеве оморике на њеном исходном аутохтоном станишту и местима на којима је први пут пронађена и описана као за науку нова врста четинарског дрвета, као и дервентанског различка; станишта и популације дивље фауне, посебно птица (црна жуна, велики детлић, уралска сова, гаћаста кукумавка, дивља канаринка и планинска сеница), сисара (медвед, дивокоза, вук, дивља свиња, дивља мачка и куна златица), инсеката (ендемо-реликтни Панчићев скакавац) и др.; живописних и привлачних предела са низом карактеристичних обележја условљених стањем и одликама природних чиниоца, одмереним утицајем људи на природу, народним стваралаштвом и градитељством; богатог културно-историјског наслеђа, на првом месту манастира Рача, некрополе у Перућцу и у Растишту, скита Св. Ђорђа и заштите и очувања спомен обележја; адекватног квалитета живота људи у националном парку кроз развој друштвене, културне и економске активности.

 

Национални парк „Тара” налази се на крајњем западу Републике Србије, захвата подручје ограничено лактастим током реке Дрине, између Вишеграда и Бајине Баште, а чине га планински масиви Звезда, Црни врх и Равна Тара. Са источне стране подручје је одвојено Солотушком реком и висоравни Поникве, а са јужне Креманском и Мокрогорском котлином.

 

Подручје Националног парка „Тара” простире се на територији општине Бајина Башта, у оквиру 10 катастарских општина: Јагоштица, Растиште, Заовине, Коњска река, Перућац, Бесеровина, Зауглине, Рача, Мала река и Солотуша, укупне површине 24.991,82 ha, од чега је 13.588,51 hа у државној својини, а у приватној и другим облицима својине 11.403,36 hа, од чега је I степеном обухваћено 13,35%, II степеном 34,07% и III степеном 52,58% укупне површине.

 

ПАРКОВИ ПРИРОДЕ

Златиборски планински масив, који обухвата пространу природну целину на југозападу Србије, у зони Старог Влаха, на источним Динаридима, 2017. године је уредбом Владе РС проглашен заштићеним подручјем изузетног значаја, односно I категорије као парк природе под именом „Златибор”.

 

Јужну границу Парка природе „Златибор” чини река Увац са приобаљем, западна граница се поклапа са државном границом према Републици Српској, према северу граница иде падинама Мокре и Семегњевске горе и падинама Груде, заобилази насељено место Златибор и наставља северним падинама Чиготе, док источну границу чине река Катушница са приобаљем и падине Муртенице.

 

Парк природе „Златибор” има карактер висоравни сложене тектонске и морфолошке структуре, испресецан клисурама и кањонским долинама бројних река. На простору Златиборске висоравни евидентирано је 32 објеката геонаслеђа и то: 13 геоморфолошких, девет геолошких објеката, осам спелеолошких и два архитектонско-петролошка. Једно од највреднијих подручја Парка природе „Златибор” је кањонска долина реке Увац, са бројним долинским меандрима, чије су воде према постојећим индикаторима у првој класи квалитета.

 

Специфичност флоре и вегетације условљена је утицајем серпентинске геолошке подлоге, те се на овом подручју налазе станишта бројних ретких и угрожених биљних врста (од укупно 1.044, 226 које имају национални и међународни значај, 34 врсте су у категорији строго заштићених, а 112 таксона у категорији заштићених врста). На Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије, налази се 80 таксона, а на целокупном простору констатовано је 76 ендемичних таксона.

 

У Парку природе „Златибор”, доминирају аутохтоне шуме црног бора и мешовите шуме црног и белог бора, које су сврстане у приоритетна Натура 2000 станишта; присутна је строго заштићена врста муника и заштићене врсте: клокочика, дрен, хајдучка опута и бреза.

 

На овом подручју су од рибљих врста присутне младица, поточна пастрмка и бркица, а посебно је значајна врста вијуница, јер представља строго заштићену врсту. Забележено је присуство укупно 18 врста водоземаца и гмизаваца, што чини 38,30% од укупног броја врста које насељавају територију Републике Србије.

 

Због великог богатства и разноврсности, подручје Парка природе „Златибор”, увршћено је у одабрана подручја за дневне лептире (PBA-Prime Butterfly Areas) и представља станиште значајним популацијама циљних врста лептира. Забележено је присуство око 154 врста птица, што подручје Парка природе „Златибор” сврстава у попис подручја за птице од изузетног националног значаја (IBAnac-68), што чини 42% од свих до сада регистрованих врста у Републици Србији, од чега 127 врста су строго заштићене, док је 27 врста заштићено. Забележено је око 38 врста сисара, што тренутно чини 40% врста, које су до сада на било који начин регистроване на територији Републике Србије.

 

Посебну лепоту и препознатљивост Парка природе „Златибор”, даје традиционалан начин живота у старовлашком типу насеља, са дводелном брвнаром, као основним грађевинским обликом. Основну вредност представљају и утврђена непокретна културна добра: Црква брвнара у Доњој Јабланици, Црква брвнара у Доброселици и Манастирски комплекс Увац, као и неколико евидентираних добара.

 

Парк природе „Златибор” налази се:

  • на територији општине Чајетина и обухвата катастарску општину Стубло и делове катастарских општина Алин поток, Бранешци, Гостиље, Доброселица, Дренова, Јабланица, Љубиш, Семегњево, Чајетина и Шљивовица;
  • на територији града Ужица – део катастарске општине Мокра Гора;
  • на територији општине Нова Варош – делове катастарских општина Бела река, Драглица, Негбина и Сеништа и
  • на територији општине Прибој – делове катастарских општина Бања, Кратово и Рача.

 

Површина Парка природе „Златибор” износи 41.923,26 hа, од чега је 18.158,83 hа (43,31%) у државном власништву, 23.582,42 hа (56,25%) у приватном, 93,68 hа (0,22%) у јавном, 74,85 hа (0,18%) у друштвеном, 13,48 hа (0,04%) у другим облицима власништва, од чега је I степеном заштите обухваћено 4,69 %, II степеном 45,93% и III степеном 49,38% укупне површине подручја Парка природе „Златибор”.

 

Подручје планине Шарган, мокрогорске котлине, долине Белог Рзава и јужних делова планине Таре са Добрим и Љутим пољем и долином потока Братешина, 2005. године уредбом Владе РС стављено је под заштиту као Парк природе ’Шарган–Мокра гора’ и утврђено за заштићено природно добро од изузетног значаја, односно I категорије.

 

Парк природе „Шарган–Мокра гора“ ставља се под заштиту ради очувања и унапређења разноврсности и лепоте предела, разноврсности и богатства дивљег биљног и животињског света, а посебно очувања угрожених, ретких и ендемичних врста биљака, животиња, њихових заједница и високих старих шума црног и белог бора, очувања и одржавања квалитета главних чинилаца животне средине (вода, ваздуha и земљишта), објеката народног градитељства, „Шарганске осмице” и етно-комплекса „Дрвенград” и примера и облика традиционалног начина живота, планског уређења простора и одрживог развоја туризма, пољопривреде и шумарства, а у интересу науке, образовања, културе и рекреације.

 

Парк природе „Шарган–Мокра гора“ налази се:

  • на подручју општине Ужице, на деловима територије катастарских општина Мокра гора и Кремна,
  • на подручју општине Чајетина, на делу територије катастарске општине Семегњево и
  • на подручју општине Бајина Башта, на делу територије катастарске општине Зауглине.

 

Укупна површина Парка природе ’Шарган–Мокра гора’ износи 10.813,73 ha, од чега је 4433,33 ha у државној својини, а 6380,40 ha у приватној и другим облицима својине.

 

На подручју Парка природе „Шарган–Мокра гора“ успостављају се режими заштите I, II и III степена.

 

Подручје планина Голије и Радочела уредбом Владе РС стављено је 2001. године под заштиту као Парк природе под именом „Голија“ и сврстава у I категорију заштите као природно добро од изузетног значаја.

 

Парк природе Голија ставља се под заштиту ради очувања вредности и побољшања стања: шума, представљених пространим, квалитетним, разноврсним и у другом погледу значајним шумским екосистемима; обележја предела, садржаних у изванредној лепоти, разноврсности и динамици пејсажа; културних добара и њихове околине, међу којима су манастир Студеница споменик културе уписан у листу светске културне баштине и манастир Градац од изузетног националног значаја, као и други бројни објекти културно-историјских вредности; трајности и квалитета основних природних ресурса (воде, земљиште и биљни покривач), укључујући и простор као урбанистички ресурс; биолошке разноврсности засноване на великом броју врста биљака и животиња и њихових заједница и присуству ретких, ендемичних и реликтних врста; гео-наслеђа, представљеног необичним и атрактивним облицима рељефа и бројним водним објектима и појавама у виду извора планинских водотока и тресавских језера.

 

Парк природе Голија обухвата делове подручје општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница, укупне површине 75.183,00 ха и то у 27.306,00 ха државној, а 47.877,00 ха у приватној својини:

  • на подручју општине Ивањица 41.306,00 ха, на катастарским општинама Брусник, Вионица, Врмбаје, Вучак, Глеђица, Градац, Дајићи, Добри До, Коритник, Куманица и Чечина, Братљево, Медовина и Смиљевац;
  • на подручју општине Краљево 12.049,00 ха, на катастарским општинама Брезова, Бзовик, Врх, Долац, Дражевићи, Митићи, Ушће, Река, Рудно, Засад, Орља Глава и Савово;
  • на подручју општине Рашка 12.623,00 ха, на катастарским општинама Бинићи, Боровиће, Градац, Крушевица и Плешан;
  • на подручју општине Нови Пазар 5.891,00 ха, на катастарским општинама Драмиће, Кузмичево, Мухово, Раст и Радаљица; и
  • на подручју општине Сјеница 2.865,00 ха на катастарској општини Шаре.

 

На подручју Парка природе Голија установљава се режим заштите I степена, површине од 553,80 ха, режим заштите II степена, површине 3.883,10 ха и режим заштите III степена, површине 70.746,10 ха.

 

СПЕЦИЈАЛНИ И СТРОГИ РЕЗЕРВАТИ

Подручје ,,Пештерско поље” на Пештерској висоравни на југозападу Србије уредбом Владе РС проглашено је 2015. године заштићеним подручјем I категорије међународног и националног односно изузетног значаја, као Специјални резерват природе „Пештерско поље”.

 

Специјални резерват природе „Пештерско поље” ставља се под заштиту ради очувања: репрезентативних и јединствених одлика биодиверзитета и геодиверзитета; једног од највећих преосталих брдско-планинских тресавских комплекса у Србији и на Балкану где су уточиште нашле бројне реликтне, ендемичне, ретке и угрожене, национално и међународно значајне врсте флоре и фауне као што су: барски тролист Menyanthes trifoliate, барски ушљивац Pedicularis palustris, мала мешинарка Utricularia minor чије је ово једино преостало станиште у Србији, прдавац Crex crex, ритска сова Asio flameus, планински мрмољак Triturus alpestris, стеноендемит овог подручја пештерски пуж Bythinella pesterica, десет врста тврдокрилаца, две врсте водених гриња, две врсте слатководних пужева и шест врста слатководних шкољки за фауну Србије познатих само на овом простору, 39 биљних заједница тресавске, мочварне, водене, ливадске, пашњачке, шумске и спорадично рудералне вегетације; низа геоморфолошких одлика као што су кречњачки хумови, понори, мразне травне хумке-туфури, мразним процесом разривене тресавске површине, солифлукционе терасете, травни прстенови, мигрирајући бусенови и крашко-нивационе депресије.

 

Специјални резерват природе „Пештерско поље”, укупне површине 3117,97 ha од чега је 1595,22 ha (51,16%) у државној својини, 1376,81 ha (44,16%) у приватној својини, а 145,94 ha (4,68%) у осталим облицима својине, налази се:

  • на територији општине Тутин и
  • на територији општине Сјеница,.

 

На подручју Специјалног резервата природе „Пештерско поље” успостављају се режими заштите II и III степена.

 

Део шумског комплекса планине Јелова Гора у западној Србији, уредбом Владе РС проглашено је 2015. године заштићеним подручјем II категорије, регионалног односно великог значаја, као Строги резерват природе „Зеленика”.

 

Строги резерват природе „Зеленика” ставља се под заштиту ради очувања шумског комплекса Јелове Горе и станишта аутохтоне заједнице реликтне врсте зеленике (Ilex aquifolium) обраслог шумом брдске букве Fagetum moesiace montanum ilicetosum.

 

Строги резерват природе „Зеленика” налази се на територији општине Ужице, односно КО Стапари на делу катастарске парцеле 87/1 и КО Буар на делу катастарске парцеле 7 и износи 0,45 ha у државној својини.

 

На подручју Строгог резервата природе „Зеленика” успоставља се режим заштите I степена.

 

На површинама на којима је утврђен режим заштите I степена спроводи се строга заштита којом се омогућавају процеси природне сукцесије и очување станишта и животних заједница у условима дивљине.

 

Поред забране и ограничења које су регулисане прописима којима се уређује заштита природе, забрањује се и промена намене заштићеног подручја.

 

Део шумског комплекса планине Јелова Гора у западној Србији, уредбом Владе РС  проглашен је 2015. године заштићеним подручјем II категорије, регионалног односно великог значаја, као Строги резерват природе „Изнад Таталије”.

 

Строги резерват природе „Изнад Таталије” ставља се под заштиту ради очувања шумског комплекса Јелове Горе и станишта аутохтоне заједнице реликтне врсте зеленике (Ilex aquifolium) обраслог шумом брдске букве (Fagetum moesiace montanum ilicetosum).

 

Строги резерват природе „Изнад Таталије” се налази на територији општине Бајина Башта, односно КО Заглавак, укупне површине 0,80 ha, у државној својини.

 

На подручју Строгог резервата природе „Изнад Таталије” успоставља се режим заштите I степена.

 

На површинама на којима је утврђен режим заштите I степена спроводи се строга заштита којом се омогућавају процеси природне сукцесије и очување станишта и животних заједница у условима дивљине.

 

Поред забране и ограничења које су регулисане прописима којима се уређује заштита природе, забрањује се и промена намене заштићеног подручја.

 

Део шумског комплекса планине Јелова Гора у западној Србији, уредбом Владе РС проглашен је 2015. године заштићеним подручјем II категорије, регионалног односно великог значаја, као Строги резерват природе „Тесне Јаруге”.

 

Строги резерват природе „Тесне Јаруге” ставља се под заштиту ради очувања букове шуме у долини Околишке реке која је прекривена различитим врстама тресетних маховина (Sphagnum ssp.), хибрида обичне брезе (Betula pendula) и маљаве брезе (Betula pubescens), ретке и угрожене врсте и бореалног реликта, као и реликтне врсте папрати ребраче (Blechnum spicant).

 

Строги резерват природе „Тесне Јаруге” се налази на територији општине Бајина Башта, КО Заглавак, укупне површине 2,92 ha, у државној својини.

 

На подручју Строгог резервата природе „Тесне Јаруге” успоставља се режим заштите I степена.

 

На површинама на којима је утврђен режим заштите I степена спроводи се строга заштита којом се омогућавају процеси природне сукцесије и очување станишта и животних заједница у условима дивљине.

 

Поред забране и ограничења које су регулисане прописима којима се уређује заштита природе, забрањује се и промена намене заштићеног подручја.

 

Подручје клисуре реке Милешевке, смештено између планинских масива Златара и Јадовника у југозападном делу Србије, уредбом Владе РС проглашено је 2014. године заштићеним подручјем I категорије од изузетног националног значаја, као Специјални резерват природе „Клисура реке Милешевке”.

 

Подручје Специјалног резервата природе „Клисура реке Милешевке” ставља се под заштиту ради очувања природних појава и феномена у рељефу, геологији и хидрологији условљених веома израженом орографијом терена и географским положајем; мозаика станишта изражених мезо и микроклиматских специфичности и рефугијалног карактера; природне реткости – терцијарне ендемореликтне врсте Панчићева оморика (Picea omorica var. vukomanii) чија је ово најјужнија тачка ареала распрострањења; изворних шумско-планинских екосистема са високим степеном флористичког богатства, валоризованих са становишта очувања генофонда и биолошке разноврсности; реликтних полидоминантних шумских заједница оморике и црњуше (Erico-Piceetum omorikae mixtum) и црног бора и црног граба (Ostryо-Pinetum nigrae), аутохтоне шуме питомог кестена и букве (Fago-Castanetum sativae mixtum), мешовите шуме питомог кестена и бора (Ostryo-Pineto-Carpinetum mixtum) и шуме кестена и граба (Castano-Carpinetum betuli); бројних ендемичних, реликтних, ретких, миграторних и угрожених врста од националног и међународног значаја, које попут једностраноцветног звончића (Campanula secundiflora) и белоглавог супа (Gyps fulvus) овде налазе своје уточиште.

 

Специјални резерват природе „Клисура реке Милешевке” налази се на територији општине Пријепоље и обухвата делове подручја катастарских општина Бискупићи, Милошев До, Међани, Каћево, Хисарџик и Косатица, укупне површине 1244,14 ha, од чега је 1236,33 hа (99,37%) у државној својини, а 7,81 hа (0,63%) у приватној својини.

 

На подручју Специјалног резервата природе „Клисура реке Милешевке”, утврђују се режими заштите I, II и III степена.

 

Природна шума јеле на Пештеру проглашена је 2011. године уредбом Владе РС заштићеним подручјем од изузетног значаја, односно Ι категорије као специјални резерват природе под именом „Гутавица”.

 

Специјални резерват природе „Гутавица” ставља се под заштиту да би се очувала природна шума јеле која представља последњи фрагмент природних, непрегледних четинарских шума на Пештеру и Санџаку са очуваним земљиштем, као и ради очувања генофонда изоловане субпопулације јеле са припадајућим елементима ендемичне, ретке и угрожене флоре и фауне. У аутохтоној шуми јеле и околним травним површинама, забележено је око 85 биљних таксона. Утврђене су четири врсте папрати, а од голосеменица заступљене су врсте: јеле, смрче и клеке.

 

Специјални резерват природе „Гутавица” налази се на територији општине Сјеница, КО Угао, на катастарској парцели број 1909, на Голијском шумском подручју и обухвата укупну површину од 11,13 hа у својини Меџлиса Исламске заједнице Сјенице, односно Ријасет Исламске заједнице Србије.

 

На подручју Специјалног резервата природе „Гутавица”, није дозвољено обављати радове и активности за које се у складу са законом којим се уређује заштита природе утврди да могу оштетити популације, заједнице и станишта биљних и животињских врста и нарушити природне процесе и еколошку целовитост подручја или значајно неповољно утицати на естетска обележја предела и животну средину.

 

Једино природно налазиште пирамидалног варијетета јелe уредбом Владе РС 2011. године стављено је под заштиту и проглашава за специјални резерват природе под именом „Паљевине”, као природно добро од изузетног значаја и сврстава се у Ι категорију заштите као специјални резерват природе.

 

Специјални резерват природе „Паљевине” ставља се под заштиту да би се очувало једино природно станиште пирамидалног варијетета јеле у Републици Србији и јединствена популација овог таксона. Највећи део резервата обрастао је мешовитом шумом букве, јеле и смрче. Значајно флористичко обележје овог подручја је и присуство тресетница.

 

У границама Специјалног резервата природе „Паљевине”, поред потока, на малим површинама, развијена је висока тресава, која као врло осетљив тип екосистема, представља, за заштиту, приоритетни тип станишта.

 

Специјални резерват природе „Паљевине” је прво налазиште врсте Dryopteris remota у Републици Србији.

 

Специјални резерват природе „Паљевине” налази се на територији општине Сјеница, катастарска општина Кладнице, на делу катастарске парцеле број 619 и обухвата површину од 7,77 ha у државној својини.

 

На подручју Специјалног резервата природе „Паљевине”, није дозвољено обављати радове и активности за које се у складу са законом утврди да могу оштетити популације, заједнице и станишта биљних и животињских врста овог подручја, нарушити природне процесе и еколошку целовитост подручја или значајно неповољно утицати на естетска обележја предела и животну средину.

 

На подручју Специјалног резервата природе „Паљевине” утврђују се режими заштите II и III степена, у којима се спроводи активна заштита ради очувања и унапређења природних вредности, посебно кроз мере управљања популацијама дивљих биљака и животиња, одржање и побољшање услова у природним стаништима и традиционално коришћење природних ресурса и проактивна заштита у циљу рестаурације, ревитализације и укупног унапређења заштићеног подручја.

 

Подручје долине реке Увац између брда Лупоглав у међуречју Увца и Вапе и бране на Радоињском језеру и делови долина притока Увца – потока Чајак, Вељушнице, Ракоњског, Пурића, Рабренског, Секулића и Дубоког потока, Злошнице, Волујачког потока, Марића реке, Тисовице, Суводола, Вршевине и Кладнице, уредбом Владе РС 2006. године стављено је под заштиту као специјални резерват природе под именом „Увац” и утврђују за заштићено природно добро од изузетног значаја, односно природно добро I категорије.

 

Специјални резерват природе „Увац” ставља се под заштиту да би се очувао и размножио белоглави суп – ретка врста лешинара, да би се очувала станишта и побољшало стање других значајних врста птица, ловне дивљачи и осталог животињског света, да би се обезбедили услови за поновно насељавање врста биљака и животиња које су нестале с тог подручја, да би се сачувала и повећала разноврсност риба и оптималним уловом и коришћењем сачувала и повећала њихова бројност, да би се сачували разноврсност флоре, шумских и осталих биљних заједница, да би се сачувала рељефна и водена обележја и спелеолошке и друге вредности геонаслеђа, да би се очували и побољшали природни чиниоци животне средине, првенствено квалитет вода и земљишта, да би се очувала лепота и разноврсност предела и створили услови за одрживо коришћење и планско уређење заштићеног подручја у интересу науке, образовања, културе, рекреације и екотуризма.

 

Специјални резерват природе „Увац” налази се на територији општине Нова Варош и обухвата делове катастарских општина Акмачићи, Амзићи, Божетићи, Буковик, Бурађа, Вилови, Вранеша, Горње Трудово, Дебеља, Комарани, Мишевићи, Негбина, Ојковица, Радијевићи, Радоиња, Сеништа, Трудово и Штитково, површине 5525 хектара, и на територији општине Сјеница и обухвата делове катастарских општина Горње Лопиже, Доње Горачиће, Доње Лопиже, Дружинићи, Кладница, Крстац и Урсуле, површине 2018 хектара.

 

Укупна површина заштићеног подручја Специјалног резервата природе „Увац” је 7543 хектара, од чега је 5667 хектара у државној и друштвеној својини, а 1876 хектара у приватној својини и другим облицима својине.

 

На подручју Специјалног резервата природе „Увац” утврђује се режим заштите II степена.

 

Решењем СО Пожега из 1968. године, подручје Тометино поље

Решењем СО Пожега из 1969. године, подручје Тометино поље

Решењем СО Пријепоље из 1976. године, подручје Милошев до, Каћево

ПРЕДЕЛИ ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА

Подручје „Озрен – Јадовник”, део динарских планина Старог Влаха на крајњем југозападном делу Републике Србије, уредбом Владе РС проглашено је 2014. године заштићеним подручјем I категорије – регионалног, односно великог значаја, као предео изузетних одлика под именом „Озрен – Јадовник”.

 

Предео изузетних одлика „Озрен – Јадовник” ставља се под заштиту ради очувања: геоморфолошких, хидрогеолошких и биолошких вредности, високопланинског краса Јадовника, клисуре и кањона Дубоћице, Рамовића и Дубоког потока, изворске воде, питомих пропланака карактеристичних за динарске планине Старог Влаха, комплекса планинских пашњака, 34 биљне заједнице, 59 врста балканских ендемита, 54 врста ретких и угрожених биљних таксона и европско-бореалне врсте смрча, црњуша, боровница које се налазе од 600 m до 1200 m н. в, разноврсности животињских врста – 25 врста сисара (видра, дивља мачка), око 100 врста птица (сури орао, риђи мишар, ветрушка, буљина), 19 врста гмизаваца и водоземаца (поскок, шарени даждевњак) од националног и међународног значаја, специфичних објеката народног градитељства и културно-историјског наслеђа.

Предео изузетних одлика „Озрен – Јадовник” налази се на територији општине Пријепоље, односно катастарских општина Горњи Страњани, Доњи Страњани, Гробнице, Мрчковина, Копривна и Милаковићи, укупне површине 10.284,39 ha од чега је 6.312,85 ha (61,38%) у државној својини, а 3.971,54 ha (38,62%) у приватној и друштвеној својини.

 

На подручју Предела изузетних одлика „Озрен – Јадовник” утврђују се режими заштите II и III степена.

 

Подручје „Камена Гора”, део динарских планина Старог Влаха на крајњем југозападном делу Србије, проглашено је 2014. године уредбом Владе РС заштићеним подручјем II категорије – регионалног, односно великог значаја, као предео изузетних одлика под именом „Камена Гора”.

 

Предео изузетних одлика „Камена Гора” ставља се под заштиту да би се очувале геоморфолошке, хидрогеолошке и биолошке вредности планинског подручја које је аутентично по дубоким клисурама и мозаичном распореду шумских, ливадских и тресетних заједница које чине овај простор јединственим: слив реке Грачанице са својом клисурoм представља геоморфолошко-хидролошки природни феномен; бочне клисуре реке Лим са бројним реликтним заједницама и рефугиjалним стаништима на кречњачким литицама; климазоналне и зоналне заједнице шума које обухватају 60% укупне површине овог подручја; станишта бројних ретких и угрожених биљних врста које се налазе у категоријама заштићених и строго заштићених, ендемична флора са више типова ендемизма, најосетљивији и најугроженији тип станишта влажне ливаде и тресавице; разноврсност животињских врста – сисара, птица, гмизаваца и инсеката од националног и међународног значаја; да би се очували карактеристични природни предели, специфични објекти народног градитељства, културно-историјско наслеђе и традиционални начин живота које овај простор издвајају као посебан.

 

Предео изузетних одлика „Камена Гора” налази се на територији општине Пријепоље, односно катастарских општина Камена Гора, Брајковац, Гојаковићи, Матаруге, Орашац, Крушево, Грачаница и Миљевићи укупне површине 7.762,33 ha од чега је 3.679,77 ha (47,41%) у државној својини, а 4.082,56 ha (52,59%) у приватној својини.

 

На подручју Предела изузетних одлика „Камена Гора” утврђују се режими заштите II и III степена.

 

Завод за заштиту природе и научно проучавање природних реткости, стављено под заштиту 1958. године, подручје Дрмановић, Нова Варош.

Природни простор око манастира Милешева, Пријепоље, под заштитом од 1990. решењем СО Пријепоље, подручје Косатица, Хисарџик, Седобро и Милешево.

СПОМЕНИЦИ ПРИРОДЕ

  1. Група од пет стабала храста лужњака, Драгановац, Пожега
  2. Стабло храста цера, Почеча, Пожега
  3. Стабло храста лужњака, Љутице, Пожега
  4. Стабло храста лужњака, Беле воде, Пожега
  5. Клокочевац, Косјерић
  6. Муника, Сениште, Нова Варош
  7. Стабла лужњака, Висибаба, Пожега
  8. Мечје леске, Трг Светог Саве, Ужице
  9. Мечја леска, Мајданска улица, Ужице
  1. Пећина Буковик, Нова Варош
  2. Потпећка пећина, Ужице
  3. Стопића пећина, Чајетина
  4. Слапови Сопотнице, Пријепоље