Златиборски управни округ („ми“) предвиђа коришћење одређених категорија колачића из више разлога, али нам је за то потребна Ваша сагласност. Кликните на дугме „Прихвати“ да бисте прихватили или дугме "X" да одбијете нашу употребу колачића. Банер за колачиће ће остати видљив све док не изразите своје жеље. Нећемо користити било коју категорију колачића осим оних које су стриктно неопходни за функционисање нашег веб-сајта, уколико се не одлучите за неку од могућих категорија колачића.

  • ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ДОБРА
    Национални парк Тара
  • ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ДОБРА
    Парк природе Златибор
  • ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ДОБРА
    Парк природе Шарган - Мокра Гора
  • ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ДОБРА
    Слапови Сопотнице
  • ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ДОБРА
    Озрен - Јадовник

Економија

У стварању бруто додате вредности Републике Србије Златиборски управни округ учествује са око 3%, а 2% од укупно остварених инвестиција на нивоу Србије. Највећа улагања су у прерађивачкој индустрији, производњи и снабдевању електричном енергијом и водом, као и у саобраћају и складиштењу.

У Златиборском управном округу је запослено 3,4% укупно запослених лица у Републици Србији. Од укупног броја становника Златиборског управног округа запослено је око 23%. Највећа запосленост (изнад републичког просека) у односу на укупан број становника је у Чајетини, Ариљу и Ужицу, док је најмања у Прибоју, Сјеници и Новој Вароши. По секторима делатности највише запослених је у прерађивачкој индустрији и трговини.

Остварене нето зараде у 2016. години у Златиборском управном округу су испод просека Републике Србије, на нивоу од око 86% републичког просека. Општина Косјерић има зараде изнад републичког просека, док је Град Ужице на нивоу Србије.

Према подацима Регионалне привредне коморе Ужице, ниво индустријске производње на подручју региона Ужице повећан је за 2,41% у првих седам месеци 2017. године у односу на исти период 2016. године. Највеће повећање је забележено у рударству (14%) и прерађивачкој индустрији (11%), док је у производњи електричне енергије, гаса и воде забележено смањење за 27%.

Спољнотрговинска робна размена бележи суфицит, у свим општинама сем Прибоја. 

Најзначајнији извозни партнери су Немачка, земље бивше Југославије, Италија, САД и Француска. У структури по делатностима, највеће учешће имају обојени метали, воће и оружје и муниција (заједно чине 77% укупног извоза).

Највише робе се увози из Руске Федерације, БиХ, Немачке, Турске, Италије, Индије, Словеније и Кине. Најзначајнији увозни артикал су обојени метали.

Златиборски управни округ има највећи број регистрованих пољопривредних газдинстава у Србији, око 47 хиљада, што је 7% укупних газдинстава у Републици Србији. Највећи број газдинстава је регистрован на подручју Ужица и Пријепоља, следе Сјеница и Пожега, па Бајина Башта и Ариље.

По величини пољопривредног земљишта, Златиборски управни округ је на петом месту, са преко 223 хиљаде хектара, односно 6%, а од тога скоро једна четвртина се односи на Сјеницу. Највећи део земљишта су ливаде и пашњаци, са 22% укупних ливада и пашњака у Србији и воћњаци са 12% учешћа, тако да по обе ове категорије Златиборски управни округ захвата највећу површину у држави. На нивоу Округа Сјеница располаже са највише пашњака, док Ариље доминира воћњацима.

По узгоју оваца (14%) и коња (12%) Златиборски управни округ заузима прво, а по узгоју говеда (9%) друго место у Србији. По развијености пчеларства, Округ је такође водећи у земљи, са учешћем од 7%.

Златиборски управни округ у току 2016. године у укупном туристичком промету Србије, учествује са 12%, док је у домаћем туризму учешће од 17%. Највећи промет у туризму бележе Златибор и Тара, са просечно 3,9 ноћења домаћих туриста, што је изнад просека РС, следе Златар и Мокра Гора. И по броју ноћења страних туриста, Златибор (2,8) и Тара (2,6) су изнад републичког просека (2,1).

Pin It